SERGEJ KARINKOVSKI - Doktor Rus

Dr Sergej Georgijevič Karinkovski (1897-1955) je izbegao u Jugoslaviju posle Oktobarske revolucije. Kao mladi oficir Sergej je za vreme I svetskog rata izgubio nogu, pa je dugo ležao u bolnici. Tako je upoznao svoju buduću suprugu Aleksandru Stepanovnu (Nuša), koja je u bolnici bila medicinska sestra. Bežeći od komunista sa sobom su u Jugoslaviju doneli samo jedan kofer. Posle studija u Zagrebu, neko vreme je radio u Vojvodini, a zatim u Kusadku da bi potom trajno prešao u Mladenovac

Doktor je 1938. sazidao kuću u Mladenovcu (nekadašnji Crveni signal, a danas je tu SBB). Porodica Karinkovski je bila plemićkog roda i imala je veliki posed u Rusiji. Karta njihovog imanja, čitavog jednog sela s crkvom u sredini, bila je obešena na zidu u hodniku ove kuće. Dr Rus je bio prvi specijalista za plućne bolesti u okolini. Đacima, studentima, siromašnima, pa ni komšijama nije naplaćivao a često je davao i lekove besplatno iz svoje priručne apoteke. Radio je po ceo dan, a ponekad su ga upornom zvonjavom budili i noću, pošto su pojedini pacijenti dolazili krišom da se ne sazna da imaju tuberkulozu.

Za vreme II sv. rata dr Rus nije simpatisao komuniste ali ga posle rata nisu dirali. Pomogli su mu da osnuje tuberkulozni dispanzer u zgradi današnjeg muzeja i da sazida novi dispanzer na brdu (danas bolnica) gde je bio prvi upravnik. Rus LIPSKI koji je zidao dispanzer, stanovao je kod dr Rusa.

Sergejev majka Olga je po ceo dan čitala knjige, a ponekad prelazila preko puta kod Dese Talijanke i tamo svirala klavir. Umrla je u 97. godini, na neobičan način. Vraćala se iz Beograda autobusom i nehotice izašla jednu stanicu pre, u Vlaškom polju. Krenula je kući peške ali nikada nije stigla, našli su je pored druma. Bila je otmenog roda, nikada u kuhinju nije privirila, a kao mlada jahala je konje i išla na balove. Dva puta se udavala a Sergej je dete iz drugog braka s jednim oficirom koji je umro u Beogradu. U kući se obavezno uveče oko osam sati pio čaj.

ALEKSANDAR POPOV - Pop Rus

Pre Drugog svetskog rata u I mladenovačkoj parohiji službovao je Rus Aleksandar Popović sve do 1960. godine. Pop Aca Rus bio je prvi stanar na južnoj strani današnjeg novog parohijsko doma preko puta crkve. Pop Aca je završio bogosloviju u Rusiji, a posle Oktobarske revolucije došao je u Srbiju i u Despotovcu se oženio Beograđankom Desom. Stigao je u Mladenovac sa ženom i decom oko 1920. godine. Pop Aca je bio saradnik starog četničkog pokreta (komita) u Mladenovcu između dva svetska rata. “Vitkog stasa i izuzetnog glasa”, bio je poslednji sveštenik u osnovnoj školi u našoj varoši, koji je predavao veronauku i na kraju godine slikao se sa đacima zajedno sa učiteljem. U parohijskoj kući su odrastali sinovi popa Ace Rusa, Boško i Dušan (Popče). Porodica Aleksandra Popova, popa Rusa, koji je iz Rusije pobegao od boljševika svakako je bila protiv komunista ali nije zaslužila tragičnu sudbinu i nestanak iz Mladenovca. Boško je po dolasku nove vlasti 1944. s drugim nesrećnicima streljan pored Serave. Bio je pomoćnik upravnika Nacionalne službe u Palanci za vreme okupacije, službe koja je okupljala mladiće za radne akcije i tako ih sklanjala od četnika i partizana. Pri kraju rata čuvao je s drugim mladićima magacin na Seltersu. Pred sam kraj rata taj magacin isprazne četnici i neki od mladića, među kojima je bio Boško, da li prisilno mobilisani ili ne, ne zna se, krenu sa četnicima u odstupanje prema Bosni. U ratnom haosu 1944. Boško se brzo vratio kući. Boško se nije plašio komunista iz varoši, svojih vršnjaka koje je dobro poznavao, koje su pre rata zvali "levičari". Znao je za hapšenja Ozne i nije izlazio iz kuće, ali jedne večeri došla mu je drugarica Milanka iz Karamatićeve avlije da ga izvede na korzo. Izašao je s njom na ulicu gde su mu odmah prišla dvojica i odvela ga u zatvor u Načelstvu. Kada je Boško rano ujutro izveden na streljanje njegov brat Popče je to sa jednim drugom pratio. Pronašao je brata kod Serave, otkopao ga i odneo kući. Kažu da je to bila jedna od najvećih sahrana u varoši.

Popče je bio najbolji mladenovački sportista (fudbal, boks, atletika), posle rata se oženio Dušicom, otišao u Palanku i dobio dve ćerke. Ali, kasnije se odao alkoholu i razveo, a pred kraj života radio je u rudniku na Kosmaju kao ćata i živeo sa majkom u jednom stanu u zgradi Kluba penzionera. Umro je 1975. u svojoj pedesetoj godini. Sahranjen je na mladenovačkom groblju pored oca, majke i brata, preko puta Badžakove crkve. Popčetov unuk Ivan igrao je nedavno u mladenovačkom sportskom centru rukomet za Palančane.

Pre II sv. rata u vreme službovanja Pop Rusa i crkvenjak Kostja, donski kozak, je bio Rus. Bio je nizak i imao je sitan paćji hod, verovatno kao posledice paralize. Pio je mnogo "kao Rus", a stanovao je u zgradi poniže današnjeg kafea "Dvorištance".

SERGEJ BIRON

je u Mladenovcu živeo i radio kao otpravnik vozova do i za vreme nemačke okupacije i bio fudbaler “Vojvode Katića”. Sergejev otac, pukovnik ruske carske vojske, stigao je 1920. u Beograd bežeći od komunista. Sergejev unuk Ladislav (danas otac Aleksej), dok je bio iguman ruske crkve u Jerusalimu, napisao mi je u jednom dugačkom pismu preko interneta istoriju njegove porodice: Sergej Biron je potomak drevne ruske plemićke loze nemačkog porekla. Jedan od predaka, izvesni grof Fridrih Avgust fon Biron ratovao je protiv Napoleona kao oficir pri Aleksandru Prvom i uzeo rusko državljanstvo 1794. godine. Još je njegov pradeda, Johan Karl fon Biron, 1710. od poljskog kraqa Avgusta Drugog Silnog dobio neka imanja u zapadnoj Ukrajini. On je bio sin Karla Gustava, mlađeg brata Ernsta Johana hercoga Kurlandskog, potonjeg ljubavnika carice Ane Ivanovne, regenta Ruskog carstva od 1730. do 1740. Fridrihov sin oženio se Ruskinjom i od tada porodica prima pravoslavnu veru i postaje ruska. Sergejev otac, pukovnik, a u civilu Šef Jugozapadne Železničke Kompanije, morao je da napusti rodni Kijev, s belom vojskom generala Vrangela, i kao izbeglica godine 1920. dođe u Beograd, gde je odmah dobio posao savetnika u ministarstvu.

Njegov sin prvenac Sergej, oženio se Rajnom, kćerkom Avrama i Ljubice Stanković iz Mladenovca. U Mladenovcu je Sergej živeo i radio kao otpravnik vozova do i za vreme nemačke okupacije i bio fudbaler “Vojvode Katića”.

Sergej je imao sina Vladimira koji je odrastao u Mladenovcu. Vladimir je sa suprugom Elizabetom dobio sinove Ladislava (1957) i Konstantina.

Poznati Mladenovčanin LADISLAV BIRON je odrastao u Mladenovcu gde je i pohađao osnovnu školu M. Živojinović. Po odlasku iz Mladenovca Ladislav je imao veoma interesantan život. Ovde ćemo pomenuti da je Ladislav kao istaknuti član srpskog heraldičkog društva autor mladenovačkog Grba opštine.

ALEKSANDAR KOVALJEV - Aca Rus

Aca Rus bio je pravi kozak sa Dona, rođen 1895. u Rostovu gde mu je otac Nikolaj imao fabriku za preradu ribe. Aca Kovaljev je bežeći iz Rusije od komunista stigao u Mladenovac i postao trgovac. Bio je veliko spadalo, a po zatvaranju radnje imao je svoju pokretnu tezgu koju je premeštao po pijacama.

Aca je stigao u Mladenovac posle oktobarske revolucije odakle je pobegao od boljševika, zajedno sa još četvoricom svojih sunarodnika. Jedan od njih bio je i Sergej Karinkovski, drugi Aleksandar Popov, a treći ANDREJ BULANKIN, koji je živeo samo desetak godina u Mladenovcu dok nije otišao u Ameriku da bi tamo postao legionar. Aca je bio veliki šaljivdžija, i danas se pamte u Mladenovcu anegdote o njemu. Aca Kovaljev se oženio se Radmilom Radojković iz Kusatka, pravom lepoticom. Aca je imao sina Mihaila koji je radni vek proveo u Jugoazbestu i koji je živeo sa ocem u istoj kući, najduže u ulici Kralja Aleksandra (preko pute Sidžima). Mihailo je imao četvoro dece: Aleksandra, koji danas radi u Jugoazbestu na očevom mestu, Svetlanu, mladenovačku lepoticu, koja se udala u Palanci za basistu grupe Ribeli, Gocu koja se udala za Daču Skabana i sina Vladimira. Čika Aca Rus je posle rata bio rabadžija, svoje konjče Vidana držao je u štali kod Đoke Stevančevića kod crkve, a kola ispred svoje kapije.

ALEKSA KRIVSKI

U velikim lokalu gde je do nedavno je bila prodavnica “Voćar”, pre Drugog svetskog rata (i 1928) radio je fotograf Aleksa Krivski), još jedan izbeglica belogardejac, koji je dugo živeo u Mladenovcu. Na većini starih predratnih fotografija na poleđini stoji pečat fotografske radnje Aleksa Krivski Mladenovac. Aleksa Krivski se još onda davnih tridesetih godina XX veka vozio na motoru harli dejvidson po Mladenovcu. Aleksa je nestao za vreme rata, a u istom lokalu radio je neko vreme njegov zemljak fotograf Kožuhov.

JAKOV KOŽUHOV

Jakov Rus je radio u lokalu Krivskog, i na spratu iste kuće imao stan, sve do 1955. kada je otišao u Sopot i tamo otvorio fotografsku radnju, u kojoj je radio do svoje smrti 1968. godine. U stanu iznad lokala u Mladenovcu rodio mu se sin Đorđe (koji danas ima sina Nenada) i ćerka Vera. Jakov je bio pravi kozak, rođen u selu Mihajlovsko u Kubanskoj oblasti na jugozapadu Rusije. U Mladenovac je došao kao i ostali njegovi zemljaci posle Oktobarske revolucije i prvo zaposlenje je imao u majdanu u Ropočevu. Đorđe i danas čuva fotografiju svoga oca na konju, snimljenu u Rusiji kada je ovaj bio mladić od dvadesetak godina.

DIMITRIJE SOLDAK

Doktor Rus je radio po ceo dan, živeo je sa suprugom i majkom, i nije imao mnogo gostiju, ponekad im je dolazio sa Seltersa jedan ruski gospodin, Dimitrije Soldak, koji je radio u fabrici džakova, sa suprugom Ljojom i čerkom Valentinom.

RUS ROSINSKI

u Mladenovcu za vreme okupacije, obavljani su i poslovi Nedićevog Dirisa (Direkcije za ishranu i snabdevanje) koji je prinudno otkupljivao stoku i hranu za potrebe stanovništva i okupatora. Šef im je bio Rus Rosinski.

RUS DUNJIN

se za vreme Drugog svetskog rata pominje na adresi 'Bisina br. 15, u kući koju je podigao oko 1931. Aranđel Dunjić iz Male Vrbice.

TONJA UKRAJINKA

U Kosmajskoj ulici na današnjem broju 26. je kuća čika Đoke penzionera, kasnije, Nedeljka Berberina, još kasnije tu kuću je otkupio Nedeljkov sestrić Milan Tanasijević, berberin iz Jagnjila. Tu je stanovao i Aca Rus (Aleksandar Borčić) i njegova supruga Tonja, Ukrajinka koju je upoznao u zarobljeništvu u Nemačkoj (imali su kćer Vericu).

RUSI OSLOBODIOCI MLADENOVCA

U napadu na okupirani Beograd oktobra 1944. godine, učestvovalo je 40.000 Rusa i oko 60.000 partizana koji su napadali okupatorsku silu od 60.000 Nemaca koja je bila u povlačenju. U napadu na Nemce angažovano je čak 1290 ruskih aviona. Nemci su u ovim borbama imali 15.000 mrtvih i 9.000 zarobljenika, a poginulo je oko 3.000 partizana i 960 Rusa. Trupe Crvene armije prešle su prvi put Dunav kod Kladova 21. septembra 1944. a već 12. oktobra bile su u Mladenovcu.

U oslobođenju našeg grada poginulo je šest crvenoarmejaca i 33 borca NOB. Poginuli Rusi bili su dugo godina sahranjeni na mladenovačkom groblju dok nisu prenešeni u otadžbinu.

Neposredno posle oslobođenja po mnogim mladenovačkim domovima stanovali su Rusi, a u školi kod crkve organizovana je ruska bolnica. U kafani Central su imali svoju komandu. Interesantna je jedna šaljiva priča dr Save Đrođevića iz toh vremena:

Tih dana u mom komšiluku kod Prede Petrovića stanovali su ruski tenkisti, KOLJA i VASA, dva momka od svojih dvadesetak godina. Njihov tenk je stajao oštećen na peronu. Na taj tenk pela su se sva mladenovačka dečurlija, bilo nam je interesantno da okrećemo kupolu i dižemo cev gore-dole. I jednog dana momci tenkisti vide da se nešto slavi pa kad su čuli da je to srpska Nova godina opale jednu granatu, verovatno je bila manevarska. Odmah ti dotrči milicija pa koga će da poteraju u zatvor, oni počnu da hvataju nas klince, ali kad izađoše Rusi iz tenka brzo se raščisti ta gužva. Na jednom zidu dugo je stajalo, sada je taj zid prekriven šupom moguće da i danas stoji: “Zdjes tenkisti Kolja i Vasa”.

Iz knjige Mladenovačke varošarije Mioljuba Uzelca

‍