РУСИ –ГРАДИТЕЉИ У КРАГУЈЕВЦУ 1920-1941.г.
др. Верољуб Трифуновић, д.и.арх.
ABSTRAKT
Улога руске емиграције у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца се озбиљније сагледава тек почетком 21.века. Највише се пише о њиховом деловању у Београду. Тако је и у области архитектуре и урбанизма. Ово саопштење има за циљ да обради допринос избеглих Руса грађењу Крагујевца и Шумадије у међуратном времену. На основу расположиве документације евидентирано је деловање 23 стручњака - архитеката, грађевинских инжењера и техничара. Сигурно то није коначан списак, али указује на озбиљност ангажовања руских стручњака у планирању и грађењу Крагујевца. Посебно је обрађен рад тројице несумњиво најзначајнијих: инжењера Леонида Залоге (шефа Грађевинског оделења прагујевачке општине): архитекте Георгија Коваљевског (београдског урбанисте са значајним делима и у Крагујевцу) и професора Николаја Житкевића (супервизора инвестиција Војнотехничког завода).
УВОД
Једна од последица револуционарних промена у Русији после 1917.г. био је егзодус великог броја људи. Део те популације нашао се у Србији. Руси су у Србији прихваћени са дужним напором да се врати захвалност царској Русији за помоћ и подршку пружену Србима у Првом светском рату после албанске голготе. (1.)
Поуздано се барата са бројем од 42 000 емиграната који су у три таласа стигли 1920.године. Сви су били радно способни. Преко 13% је имало високо, а преко 62% средње образовање. Краљевина СХС је тада имала преко 50% неписмених становника па је долазак руских емиграната значио озбиљно квалификационо поправљање структуре запослених у привреди, образовању, култури... (2.)
У српској архитектури између два светска рата присутан је и већи број Руса досељених после Октобарске револуције. Неки од њих су били на веома важним пословима.
Никола Краснов је био дворски архитект. Виктор Лукомски је пројектовао Патријаршију, Двор на Дедињу и хотел на Авали. Ђорђе Коваљевски је радио Генерални урбанистички план Београда. Због недостатка наставника, а за повећани број предмета, савет Техничког факултета изабрао је између 1921. и 1924. године већи број Руса, емиграната, професора са руских Политехника, за контрактуелне професоре. Неки су предавали поједине предмете студентима архитектуре: Јаков Хлитчијев, Петар Зајончовски, Димитрије Красенски, Иван Свишчев.
Григорије Самојлов, Петар Анагности, Владимир Бјеликов... су студирали на Архитектонском факултету, а касније на истом били професори.
У Нишу су Руси радили незаобилазне пројекте: Зграду Универзитета (А.Теренковиц, Н. Краснов 1931-35.г.), Скупштину (Александар Медведев, 1938-48г.), Народно позориште (Всеволд Татаринов, 1937г.) .
Крагујевац је такође користио градитељска знања руских емиграната. Као центар Шумадије и као место великих инвестиција привлачио је стручњаке који су могли да доприносе изградњи града.
У том међуратном периоду, a посебно у време доласка Руса почетком двадесетих година, у Крагујевцу се много градило.
Обновљен је Војнотехнички Завод. Била је то капитална државна инвестиција, вероватно највећа у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Уз њу је дошла изградња Јадранске пруге (деоница Крагујевац-Митровица), асфалтног пута од Београда преко Тополе, регулације Лепенице, Грошничког водовода, електроенергетског система, и других крупних постројења. Настале су и значајне зграде: Болница, Учитељска школа, Пољопривредна школа, Официрски станови, Соколски дом, Народна банка,Уред... Подигнута су два крупна стамбена комплекса - Стара и Нова Радничка колонија.
Извршен је први геодетски премер града. Урађен нов Генерални регулациони план града. Са друге стране, није било довољно домаћих инжењера и других кадрова за обављање свих тих послова. Ситуацију урађену 1920.г израдио је Васа Николић грађ. тех. цртач, а прегледао и оверио инжињер Драг. Марковић. Списак улица је потписао 1926.г. Мирољуб Обреновић грађ.инж.
Општински архитекта Раде Милосављевић појавио се тек у наредној деценији. Грађевинско оделење ВТЗ је водио стари инжењер Андра Вељковић, а потом од 1925.године инг. Средоје Каранац.
Потребе су биле далеко веће.
Природно је да су пристигли „бели“ Руси попуњавали тај вакум. Имали су знања и искуства. Државне институције су их подржале. Пракса прихватила. Неки су боравак у нашој земљи доживели као станицу на путу ка Западу, док су многи трайно остали. Радили су и доприносили изградњи нове домовине.
Њихов рад је уграђен у крагујевачко наслеђе. Њихова имена нису систематски сачувана.(3.) После осамдесет година могу се у документацији наћи имена неких тадшњих градитеља.
На документима из двадесетих година срећу се потписи: АЛЕКСАНДАР ПАКАРИН
1. ИНЖЕЊЕР ЛЕОНИД ЗАЛОГА
Шеф Грађевинског оделења крагујевачке општине у деценијама између два светска рата.
Расположиве документе са његовим потписом пратимо од 1926. до 1941. године. Најчешће као руководиоца који је „видео“ пројекте сарадника. Међутим, његова улога у грађењу Крагујевца има стратешке развојне компоненте.
1.1 ГЕНЕРАЛНИ РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН
Јасно је обележено учешће инг. Леонида Залоге у припреми и доношењу „Генералног регулационог плана града Крагујевца“.
У фази припреме он програмира потребе.
Суд општине града Крагујевца и Општински одбор под председништвом Војислава Калановића током 1927. године констатују потребу израде новог генералног регулационог плана. Општина доноси одлуке да:
Шеф Грађевинског оделења инг. Леонид Залога програмира основне димензије дугорочног развоја Крагујевца:
„Садашња количина становника ........................................18 000.
Услед проширења фабрике Арт.техничког завода очекује се прираштај становника око.....................................................................................5 000.
Прираштај за 30 година (3% годишње)...............................32 000. Целокупно становништво града Крагујевца биће 1960.г........55 000. Према томе површина реона вароши мора да буде
55 000х 100= ....................................................550 хектара.“ (5.)
Инжењер Леонид Залога потом учествује у одређивању граница територије за први геодетски премер Крагујевца.
Као члан одбора прати израду Скице Генералног регулационог плана коју припрема арх. Михаило Радовановић истакнути урбаниста из Београда.
У Грађевинском оделењу, којим руководи Залога, архитект Раде Милосављевић одобрену Скицу разрађује у Генерални регулациони план.
На Генералном регулационом плану ГРАДА КРАГУЈЕВЦА из 1936. пре потписа председника градске општине Алексе Обрадовића стоји потпис: Видео шеф грађевинског одељења инг. Л. Залога.
Он је једини стручњак који у континуитету, од 1927 до 1937. године усмерава припрему и доношење Генералног регулационог плана. Тиме даје лични печат међуратном планирању Крагујевца.
1.2 ИНФРАСТРУКТУРА
У надлежност Грађевинског оделења спадали су и инфраструктурни објекти. Наредна два документа указују на непосредно учешће Леонида Залоге у развоју градског електросистема.
Сачуван је пројекат Електричне централе из 1926. г. са потписом инг. Л. Залоге. Изгледа да је то реконструкција постојећег објекта изграђеног 1919.на коме је стајао натпис „Подигла општинска управа МСМХIХ“ и датум 20. IХ 1920. Централа се налазила на левој обали Лепенице, код Камене ћуприје.(6.)
Распоред и продају струје врши општина. Градско осветљење је ван буџета општине и покрива се приходима од претплатника. И то је предмет пажње Леонида Залоге као упоредна развојна предност Крагујевца.
У чланку „ ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА“ објављеном 1931. г. он обавештава да Друштво А.Д. Јелица планира три далековода са Овчар-Каблара до Крагујевца и два трансформатора, што Крагујевцу са те хидроцентрале обезбеђује око 4.500.000 КВЧ годишње. Једна трафостаница је подигнута у Палилулском потоку. Друга – на Сушици.
„Тиме општина пружа могућност и великим индустријама да отворе своја предузећа јер располаже великом резервом неискоришћене струје.“- пише шеф Грађевинског оделења инжењер Леонид Залога.
Цитиран је јoш један чланак о инфраструктури :
Л. Залога, НОВИ ВОДОВОД У КРАГУЈЕВЦУ, Југословенски дневник, априла 1931.г.
1.3 ГРАЂЕВИНСКО ОДЕЛЕЊЕ
Као шеф Грађевинског оделења крагујевачке општине инг. Леонид Залога контролише планове за реализацију. Под ознаком „видео“потписује:
На Пројекту за зграду основне школе у улици Соколској 1938. г. пише: Видео инг. Леонид Залога.
Поред стручног рада, Леонид Залога је давао оделењу висок цивилизован тон реда и понашања.
Опис Миодрага Михајловића Талпарца, геометра, говорио је о томе. Атмосферу у Грађевинском оделењу су карактерисали: рад, уважавање, респект. Шеф је налоге давао веома љубазно, а није било замисливо да не буду извршени.
Инжењер Залога је радио одговорне послове на грађењу Крагујевца. Током две деценије био шеф Грађевинског оделења крагујевачке општине. Предложио нове границе града за премер 1928. И дугорочне димензије Крагујевца.
Највећи број докумената из међуратног периода носи ознаку: “Видео Шеф Грађевинског оделења – инг. Л.Залога“. Бавио се развојем града. Чланак, који је написао 1931. указује на развој капацитета електрике као повољност за инвестирање у Крагујевцу.
Отишао је из Крагујевца 1941. године. Потпис из јануара 1941.г. је последњи доступан документацији овог текста. Други светски рат je прекинуо рад инжињера Залоге у Грађевинском оделењу крагујевачке општине.(7.)
2. АРХИТЕКТ ГЕОРГИЈ ПАВЛОВИЧ КОВАЉЕВСКИ ( Јелисаветград 20. апр. 1888 - ?)
Спада у врх руских архитеката који су деловали у престоници.
Завршио Технички факултет у Кијеву где је био шеф Одсека за генерални план града и професор на Политехничком институту. У Југославији од 1920 до 1944 води Биро за генерални план Београда. Радио пројекте за уређење Теразијске терасе, Славије и трга код Кнежевог споменика, као и више генералних планова за мање градове у Србији. ( 8.)
После међународног конкурса разрадио је Генерални план Београда (1924.г), у коме се јавља и идеја о Новом Београду на левој обали Саве. Пројектант таквог калибра био је ангажован и за неке важне пројекте у Крагујевцу.
2.1. ПРОЈЕКАТ ЗА ОПШТИНСКИ ДОМ.(1928)
На општинском плацу при ушћу Ердоглијског потока некад је била пијачна шупа, а потом стара зграда Суда општине Крагујевац. Пред Први светски рат на тој локацији је пројектован Општински дом. Пројекат је урадио инжењер Душан Нинковић, а потом редизајнирао професор Бранко Таназевић. Рат је омео реализацију па је нов пројекат поверен Георгију Коваљевском. По новом, знатно богатијем програму пројектована је репрезентативна грађевина. Еклектичка палата са сутереном, приземљем и два спрата. Западно крило је било градски хотел, а источно- општинска управа. Пројекат није
реализован јер је дошла велика економска криза. По свом монументалном концепту требало је да доминира на Кнез Милошевом венцу.
2.2 СКВЕР КОД НАЧЕЛСТВА У ВАРОШИ КРАГУЈЕВЦУ (ограда 1928.г.)
На палату Окружног начелства у прве две деценије се директно ослањао озелењени партер. Крајем двадесетих година промењено је саобраћајно решење. Улица Карађорђева је прошла испред Суда. Тако је настао сквер на коме се сада налази споменик Војводи Путнику. Сквер је барокне основе. Пројекат ограде показује да га је обликовао архитект Коваљевски. (9.) (Има назнака да је Г.К. допринео и концепту обликовања Малог парка, који је пројектовао арх. Раде Милосављевић. Остаје за истраживање да се утврди његова улога у обликовању сквера код Крста и споменика Чешког гробља.).
2.3 ТРЖНИЦА (1929.)
По пројекту Коваљевског страни извођач је подигао најмодернију пијачну зграду међуратне Југославије. Стилски мешовиту. Са класицистичким стубовима. Са применом стакла и челика на модеран начин. Фауном у орнаментима. Међутим, функционалност хале је била несумњива. Урбанистички је дала печат Милошевом венцу. Пружила је изванредну ликовну позадину касније подигнутом Споменику палим Шумадинцима. Иза главне хале је саграђен павиљон у коме је било и Грађевинско оделење општине.
2.4 ДОМ ПОЖАРНЕ ДРУЖИНЕ.(1933.)
Сачувани су оригинали Скице дома Пожарне дружине .(10.) Идејног решења које је урадио арх Коваљевски. Пројекат је урађен са потписом и печатом овлашћеног архитекте инг. Михаила Радовановића уз потписe Коваљевског и арх. Бранка Маринковића.
Сарадња са бироом арх. МихаилаРадовановића довела је до остварења једног од најбољих објеката међуратног Крагујевца. Показује промену стила Коваљевског. Од еклектике се преоријентише ка Модерни.
Улога архитекте Георгија Коваљевског у формирању урбане слике Крагујевца је материјализована. Пијачна хала, Дом Пожарне дружине и сквер испред Суда су градитељско наслеђе трајне вредности. Нажалост, пројекат Општинског дома није реализован.
3. ПРОФЕСОР НИКОЛА AЛЕКСАНДРОВИЧ ЖИТКЕВИЋ (1868- 1945)
По струци је био грађевински инжењер. У царској Русији је био заслужни редовни професор Николајевске војно-инжењерске академије у Петрограду са чином генерала.
У Београду је био истакнути члан руских удружења. Председник Секције војних инжењера у Савезу руских инжењера у Краљевини СХС. Своју диплому је нострификовао 1931.г. Предавао је на Техничком факултету као хонорарни професор.(11)
Има изузетну, супервизорску, улогу у инвестицијама обнове Војнотехничког завода после Првог светског рата. У том корпусу и Старе радничке колоније. Супервизор је врховни стручни ауторитет при планирању и грађењу. Карактеристично је да Краљевина СХС та овлашћења за огромне инвестиције у Крагујевцу поверава емигранту. Референце професора Николе Александровича Житкевича су биле за поштовање.
3.1 ВОЈНОТЕХНИЧКИ ЗАВОД
У Првoм свeтскoм рaту Вojнoтeхничkи зaвoд je прeтрпeo тeшka рaзaрaњa. Нa Версајској мирoвнoj кoнфeрeнциjи (1919) изнeт je пoдaтaк o стeпeну oштeћeњa ВTЗ у висини oд 70% oд укупнe врeднoсти из 1914.г. (кoja je тaдa изнoсилa 39 080 000 динaрa).
Нeкo врeмe je у нoвoj држaви пoстojaлa дилeмa oкo дaљeг рaзвoja вojнe индустриje у Kрaгуjeвцу. Због недостатка воде.
Ипaк, oд 1923.г. прaвe сe плaнoви мoдeрнизaциje ВTЗ.
Та стратешка државна одлука била је од пресудног значаја за међуратни период грађења Крагујевца. Одржан је континуитет индустријализације Србије започет изградњом Тополивнице у 19. веку. Највећа индустрија и у новој, проширеној држави наставила је да се развија у Крагујевцу.
Наставак индустријског развоја дао је карактер граду. Моћни инвестициони подухвати мењали су Завод. Али, и град. И Шумадију. Сигурно је то и била намера оних који су одлучивали.
Лицeнцa je купљeнa oд бeлгиjскe фирмe "Fabrique National" из Хeрстaлa кoд Лиjeжa.
Отуда су стизали и идејни пројекти за нове грађевине. Разрађивао их је тим у Заводу под супервизијом професора Николе Житкевића. У Грађевинском оделењу ВТЗ-а око 1924.г. раде српски инжењери и доста руских емиграната. Ангажовање стручњака Руса даје одређен квалитет новом инвестиционом циклусу.
Као и у Селесковићево време – на врху пирамиде инжењера био је врхунски стручњак.
Професор.
У нoвoм инвeстициoнoм циклусу сaгрaђeни су:
Нajмoдeрниjи урбaнистички пoтeз у Kрaгуjeвцу 1920-тих гoдинa учињeн je рeaлизaциjoм Рaдничкe кoлoниje.
Рaдничкa Koлoниja у Kрaгуjeвцу (1925-1928) сaгрaђeнa je нa европским актуелним принципимa грађења радничких насеља. Зa пoтрeбe Вojнoтeхничкoг зaвoдa грaђeнo je вишe oд 100 згрaдa у кojимa je нaстaњeнo прeko 500 пoрoдицa сa oкo 2.000 стaнoвникa. Ништa сличнo ниje рeaлизoвaнo у мeђурaтнoj Jугoслaвиjи нa плaну oвoг видa стaнoвaњa. Дрвeнe типскe згрaдe, 89 кућa сa 332 стaнa, пoдигнутe су нa прoстoру oд 23 хeктaрa срeдствимa дoбиjeним нa имe нeмaчких рeпaрaциja. Oтудa je и дирeктaн нeмaчки утицaj нa oргaнизaциjу прoстoрa. Из срeдстaвa Вojнoтeхничкoг зaвoдa, нa пoвршини oд 8,2 хeктaрa изгрaђeнe су 18 кућa сa 72 стaнa.Сaгрaђeни су и шкoлa, сoкoлски дoм, aмбулaнтa, прoдaвницe и други зajeднички сaдржajи. У цeнтру нaсeљa биo je пaрк сa пaвиљoнoм зa музику, скулптурoм, и шeтним стaзaмa. Примeњeн je стрoги oртoгoнaлни мoдeл уличнe мрeжe сa рaциoнaлним прaвoугaoним грaдским блoкoвимa.
Улицe су билe урeђeнe и oзeлeњeнe, a слoбoдни прoстoри измeђу згрaдa-кoнтрoлисaнo зaсaђивaни.
Maлo je рaдничких нaсeљa у oндaшњoj Eврoпи кoja би сe мoглa упoрeдити сa Рaдничкoм кoлoниjoм у Kрaгуjeвцу. Рeaлизoвaнa je зa пoтрeбe вeликe фaбрикe истoврeмeнo сa инвeстирaњeм у прoизвoднe пoгoнe. Koлeктивним срeдствимa рeшeн je прoблeм стaнoвaњa вeликoг дeлa рaдничкe пoпулaциje. Прojeкaт je имao eврoпску тeoриjску пoдлoгу и кoнсeквeнтнo je имплeмeнтирaн. Kрoз дуг пeриoд eксплoaтaциje нaсeљe je имaлo висoк квaлитeт стaнoвaњa, дa би у другoj пoлoвини вeкa пoчeлo дa губи свoje oснoвнe кaрaктeристикe.
3.3.ИНФРАСТРУКТУРНИ ОБЈЕКТИ И МРЕЖЕ
Трећа вема значајна инвестициона целина су:
Вojнo Teхнички Зaвoд кao нajвeћe прeдузeћe вojнe индустриje у Jугoслaвиjи дaвao je пeчaт Kрaгуjeвцу и тoкoм дeцeниje прeд Други свeтски рaт. Нaциoнaлни знaчaj сe сaглeдaвa из предратне oргaнизaциje Зaвoдa.
Од 1. Јануара 1936. г. уведена је нова организациона шема Завода са одељцима: 1. Сарајево, 2. Скопље, 3. Загреб. 4. Чачак, 5. Обилићево и 6. Камник. Јасно се показује место ВТЗ-а у простору државе.
Крагујевац није административни центар једне од бановина, али је индустријски центар највишег ранга.
Предстоји прецизније сагледавање улоге професора Житкевића у огромном међуратном инвестиционом обиму послова везаних за Војнотехнички завод у Крагујевцу. (12)
У контексту међуратне изградње Војно техничког завода и пратећих инвестиција недовољно се зна о улогама инг. Андре Вељковића и инг. Средоја Каранца који су били на челу Грађевинског оделења ВТЗ током међуратног периода. (13).
КА ЗАКЉУЧЦИМА
Знатан број руских градитеља градио је у Крагујевцу током међуратног периода. Учествовали су у великом инвестиционом таласу изазваном развојем Војнотехничког завода.
У недостатку довољно домаћих кадрова, Руси чине преовлађујући део у архитектури и грађевинарству Крагујевца. Посебно у двадесетим годинама, првој послератној деценији.
Запослени су у ВТЗу, општини и приватним компанијама.
Неки су носили веома одговорне високе функције. Највеће послове грађења Крагујевца до Великог рата водили су српски инжењери школовани у иностранству. После рата њих није било (14.). Празнину су попунили Руси.
Инжењер Леонид Залога је у Грађевинском оделењу општине наставио послове које је пред Први светски рат водио инжењер Душан Нинковић. Добрим делом је реализовао програм „За унапређење Крагујевца“ припремљен 1910. г.
Војнотехнички завод је реконструисан и проширен под супервизијом професора Житкевића. Он је на том послу настављач дела професора Тодора Селесковића, градитеља ВТЗ-а са краја 19. века.
Архитект Георгије Коваљевски у Крагујевцу показује ток српске архитектуре у међуратним годинама. Општински дом пројектује 1924.г. у стилу академизма. Тржница је 1928.г. у еклектичкој стилској мешавини, да би Дом Пожарне дружине 1933/34. г. градио у духу Модерне.
Поред ове тројице најистакнутијих , на планирању и грађењу Крагујевца наишли смо на још двадесетак руских стручњака. Осим пар изузетака, нестали су током Другог светског рата. На Варошком гробљу, међу преосталим руским споменицима, нема имена градитеља.
Није проучена њихова улога у грађењу Крагујевца.
У оквирима Србије и Југославије, у ретким књигама које обрађују архитектуру и урбанизам међуратног времена, по правилу се не наводе достигнућа из унутрашњости. Вероватно због војног карактера Војнотехничког завода не приказују се ни резултати изградње крагујевачке индустрије, а ни градских система и објеката саграђених у том великом инвестиционом циклусу. (15.) Природно да је остао необрађен и рад руских избеглица на планирању и изграђивању Крагујевца.
Развој града у периоду између два светска рата јесте незаобилазан у историји Крагујевца и Шумадије. Мора да буде на одговарајући начин заступљен и у мерама Србије и Југославије. У предстојећим вредновањима српског међуратног градитељства, архитектура и грађевинарство Крагујевца и Војнотехничког завода траже одговарајуће место. Руски градитељи су му дали допринос који заслужује да буде забележен.
НАПОМЕНЕ
забележен је и Леонид Залога сахрањен 1946. године. Да ли је то био крагујевачки
инжењер?
Деятельность РНИ будет также включать мониторинг состояния русских некрополей на территории Сербии, изучение и оцифровку исторических архивов, создание научных и информационных материалов о культурных объектах, связанных с русско-сербской историей на Балканах, сохранение печатного наследия.