Русская дипломатия в Сербии: люди и документы (1804-1914)

Постоянное дипломатическое представительство России в Сербии появилось 10/22 февраля 1838 г. в результате прибытия в Белград российского консула Герасима Васильевича Ващенко. В 1839 г. оно было поднято до ранга генерального консульства, в котором оставалось вплоть до русско-турецкой войны 1877 г. После получения Сербией независимости по решению Берлинского конгресса, между двумя странами с 1878 г. были установлены дипломатические отношения, а русский дипломатический представитель получил ранг посланника. Вплоть до 1853 г. дипломатическое представительство России находилось в двухэтажном здании в районе Зерек, а точнее в верхней его части в районе улицы Васиной. Во время Крымской войны консульство было закрыто, а здание разграблено. После подписания Парижского трактата в 1856 г. деятельность консульства было решено возобновить, купив постоянный объект недвижимости «Симичев дом» напротив княжеского дворца, где и находилось вплоть до эвакуации Белграда в 1914 г., когда военная столица Сербии была перенесена в Ниш.

‍

Стална дипломатска мисија Русије у Србији настала је 10/22 фебруара 1838. године као резултат доласка у Београд руског конзула Герасима Васиљевича Вашченка. Године 1839. мисија је добила назив генерални конзулат и у њему отстала до Руско-турског рата 1877 године. Након стицања независности Србије одлуком Берлинског конгреса, 1878. годи- не успостављени су дипломатски односи између две земље, а руски дипломатски представник је добио чин изасланика. Руско дипломатско представништво се до 1853. налазило у двоспратној згради у округу Зерек, тачније у њеном горњем делу, негде око Васине улице. Током Кримског рата, конзулат је затворен, а зграда опљачкана. Након потписивања Париског уговора 1856. године, одлучено је да се конзулат настави са радом куповином сталног имања Куће Симића, преко пута кнежевског двора. Тамо дипломатско представништво остало је до евакуације Београда 1914. године. када је војна престоница Србије премештена у Ниш.

‍

‍